Ja, dete socijalizma

Iako sam rođen kada se Jugoslavija raspala

Dete sam socijalizma

Tada sam napravljen

I od tog materjala

Ne može da me impresionira zlato, bilbordi, džinovski tržni centri

Idem tamo gde je duša

A duša je tamo gde nije kapitalizam

Zato ne naplaćujem nastupe, zato ne glumim zvezdu

Služim narodu, a ne gazdama

Nemam menadžere, nemam gospodare, nemam nikakvu strast prema ovakvim medijima

Niti želim da budem nečiji nasmejani pajac

Koji će da priča bajke narodu kako je sve super i da je sve na njima

Nije

Zato što je humanosti odavno rečeno zbogom

Živim za nešto drugo, za neke druge ljude

I srećom još uvek ih pronalazim

Koji nisu naseli na nacionalizam i na sveopštu privatizaciju svega

Već imaju svest o društvu kao zajedničkom dobru

Za koje svi udruženo radimo

I malo nam je dovoljno

Bez da učestvujemo u bilo kakvoj otimačini

Naša domovina nije određena nacija, nego Jugoslavija

I ljudi širom sveta tako orijentisani

Koji se ne kunu Bogu novca, nego Bogu opšteg dobra

Gde je čovek čoveku drug i brat, a ne konkurent na tržištu

Nešto drugo nam je važnije

A to je čovek i položaj čoveka

Koji neće biti ponižavan, gažen, ismevan

Socijalizam nije samo poredak nego stanje svesti

Gde se teži poštovanju univerzalnih ljudskih vrednosti

I stvaranju uslova da ljudi budu ljudi

A ne svedeni na ništarije zarad zaslepljenosti isključivo profitom

Gde svako svakome zabija nož u leđa

Ko nije prestao da veruje u čoveka

Nije prestao da veruje ni u socijalizam

I sve ono što on nosi

A to je, pre svega, socijalna pravda

Društvena svojina

Vera u budućnost

Briga o prirodi i živom svetu

Nisu svi trgovci, niti žele da trguju

Žele da žive i stvaraju u slobodi

Bez da im neko stoji nad glavom

I da gleda kako da im sve naplati

Vodu, vazduh, zemlju, sve

U slobodnom svetu stvaraće se za ljudske potrebe

Praviće se ono što je stvarno potrebno, bez da se uništava priroda

A ne da bi se svime manipulisalo

Svodeći ljude na robu

Pardon, robove novca

Neću takav svet

Hoću sistem gde znaš zašto i za koga radiš

A radiš za čoveka, i društvo svojih ljudi

Gde je moje dobro svačije dobro

Gde je moja sreća svačija sreća

Tako nekako i živim

Jugoslavija se za mene nije raspala

Ni socijalizam

I ljudi koji me znaju to znaju

Pobedićemo kapitalizam

Tako što ćemo ga pobediti u nama

I ne pristati da nas na bilo koji način zavede

Tek tada ćemo biti slobodni

Sve ostalo je korumpiranje srca i duše

I navlačenje ljudi na nešto što im ne treba

Ovako

Znamo za šta živimo

Za društvo u kome ćemo se ponovo osećati ljudima

I biti drugovi i drugarice

Ravnopravni i drugačiji

A ne isti, u besmislu, kao danas

Nisam pristao na takvo društvo, takav svet

Iznova stvaram neki drugi, bolji

I uvek ste dobrodošli u njemu

Bez da morate bilo šta da platite

STEFAN SIMIĆ