Posle krvoprolića koje se dogodilo poslednjih nekoliko dana u Izraelu i Palestini, skoro svaki američki političar je ponavljao iste floskule. Prema njihovom mišljenju upad Hamasa u Izrael bio je „ničim izazvan“, dok Izrael, istovremeno, „ima pravo na samoodbranu“.

Američki državni sekretar Entoni Blinken je, na trenutak, odstupio od uobičajenog odgovora koji američka administracija daje u ovakvim slučajevima, pa je napisao na Tviteru: „podržao sam napore Turske da se prekinu sukobi i odmah oslobode svi taoci koje drži Hamas“. Iako bi se ovakav stav mogao očekivati od profesionalnog diplomate, čini se da je taj stav bio previše diplomatski, za trenutno raspoloženje u Vašingtonu. Blinken je ubrzo izbrisao taj tvit i objavio je novi tvit, u kojem se, više, ne spominje prekid sukoba: „Izrael ima pravo da se brani, da spase sve taoce i štiti svoje građane“.

Čak su i oni republikanci i konzervativci, koji su se poslednjih nekoliko godina pretvarali da zastupaju  „antiratne“ stavove, počeli da daju izjave slične onima koje su davali neokonzervativci za vreme Bušove administracije. Džej D. Vens je, na primer, odmah izdao saopštenje, u kome ne samo što je koristio istu frazu kao i svi ostali — „pravo Izraela na samoodbranu“ — već je jezivo precizirao da ovo pravo „uključuje odmazdu nadmoćnom silom“.

Drugim rečima, dok se Izrael sprema da započne vojnu operaciju (a ta vojska je finansirana preko velikih američkih donacija), koja će sigurno dovesti do smrti nekoliko hiljada palestinskih civila, skoro ceo politički spektar u Americi ujedinjen je u navijanju da se ta vojna operacija izvede. Jedini političari koji nude bilo kakvu vrstu pravog neslaganja su demokratski socijalisti poput Kori Buš i Rašide Tlaib¹Treba napomenuti da su i ostali demokratski socijalisti, koji su članovi američkog kongresa, naime Berni Sanders, Ilhan Omar, Džamal Bouman, Aleksandra Okasio-Kortes, Samer li i Greg Casar, dali izjave koje su po sentimentu vrlo slične onima koje su dale Kori Buš i Rašida Talib. Primedba prevodioca..

Smatram da Kori Buš i Rašida Tlaib ne shvataju, uvek, odnose Izraela i Palestina na ispravan način. Kritikovao sam njihove spoljnopolitičke stavove kada sam mislio da je ta kritika opravdana. Ali, trenutno, njih dve su jedine koje prepoznaju ljudskost Palestinaca i govore o istorijskim korenima ciklusa nasilja u ružnoj stvarnosti izraelskog aparthejda. To predstavlja novu perspektivu, koja je veoma dobrodošla.

Odgovor Izraela na napad Hamasa

Od samog trenutka kada su borci Hamasa prešli granicu Gaze i pokrenuli napad, u kojem su poginule stotine civila, izraelska vojska je počela da se fokusira na osvetu. Izrael je već krenuo sa raketnim napadima koji su uništili značajan broj stambenih zgrada u Gazi, što je dovelo do toga da stotine porodica postanu beskućnici i nanelo je brojne civilne žrtve, koje će, možda, još dugo ostati nepoznate. Jedan srceparajući video već obilazi svet, u kojem se vidi palestinski otac kako drži mrtvu devojčicu u naručju i vrišti o gubitku njenog života. U narednom periodu, tokom nastavka izraelskog napada, mogu se očekivati mnoge slične scene.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu uputio je apsurdno upozorenje za dva miliona Palestinaca u Gazi, od kojih su više od polovine deca, da napuste teritoriju Gaze, pre nego što se pojave kopnene snage, jer će izraelska vojska delovati „punom snagom“ na celoj teritoriji. Međutim, apsurdnost situacije je u tome što ih on sam sprečava u tome da napuste teritoriju Gaze. Gaza je zatvorenički logor na otvorenom, u svakom suštinskom smislu, osim što se ne zove tako. Većina porodica koje žive tamo su izbeglice od izraelskog etničkog čišćenja iz drugih delova zemlje, dok izraelska vojska strogo kontroliše sve tačke ulaza i izlaza iz Gaze. Izraelski ministar odbrane dao je jednu, još više uznemirujuću, izjavu:

„Naredio sam potpunu opsadu pojasa Gaze. Neće biti struje, hrane, goriva, sve je zatvoreno. Borimo se sa ljudskim životinjama i postupamo u skladu sa tim“.

Teško je razumeti ovu izjavu kao bilo šta osim nameru da se počine teški ratni zločini. Svako ko veruje u ljudska prava trebalo bi da poziva na hitan prekid svake američke vojne pomoći Izraelu. Nažalost,  upravo suprotne poruke dobijamo od skoro svih izabranih zvaničnika u Sjedinjenim Državama — sa nekoliko sjajnih izuzetaka kao što su Buš i Tlaib.

Buš i Tlaib

Riči Tores, kolega iz Demokratske stranke, optužio je dve kongresmenke (Buš i Tlaib) da „veličaju kao ’otpor’ najveće masovno ubistvo Jevreja, u jednom danu, još od kraja Holokausta“. On je njihove izjave kvalifikovao „za osudu i odbacivanje“.

Ali, svako ko je zaista pročitao njihove izjave shvata da je ovakva optužba lažna. Prva rečenica Tlaibine izjave glasi: „Žalim zbog izgubljenih života Palestinaca i Izraelaca, i juče, i danas, kao i svaki drugi dan“. Ona nastavlja sa upozorenjem da je veoma opasno što „obe strane na priznaju ljudskost one druge strane“ i da se posebno gnuša bilo koga, sa bilo koje strane, koji ubija decu. Buš je, istina, tek u drugoj rečenicu njene izjave naglasila: „Snažno osuđujem napade na civile i pozivam na hitan prekid vatre i deeskalaciju, kako bi se sprečio dalji gubitak života“.

Njih dve bile su u pravu što su u svoje izjave uključile ovu osudu; i važno je napomenuti da ne morate biti ni blizu apsolutnog pacifiste, da biste se složili sa njima. Napadi na vojne ciljeve su jedno; nasumično masakriranje tinejdžera na koncertu je nešto sasvim drugo. Mnogi Palestinci, uključujući i one koji podržavaju strategiju oružanog otpora okupaciji, osudili su Hamasovu taktiku napada na civile.

Svakako, svako ko želi buduću post-cionističku državu, u kojoj svi imaju jednaka prava, bez obzira na religiju ili etničku pripadnost, vidi izraelske Jevreje kao deo te budućnosti i ne smatra da oni zaslužuju da budu ubijeni zbog zločina svoje vlade — baš kao što i oružano krilo Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) nije nasumično napadalo bele južnoafričke civile, tokom njihove borbe protiv aparthejda u Južnoj Africi.

Uopšte, zašto bi neko bio socijalista ili internacionalista ako ne smatra da su sva ljudska bića rođena sa istim moralnim statusom, bez obzira na njihovo državljanstvo, etničku pripadnost ili poreklo? Suština je u tome da svako zaslužuje da u životu ima slobodu, dostojanstvo, materijalnu sigurnost i demokratska prava. Buš i Tlaib su u svojim izjavama savršeno jasno istakli takav stav.

Zapravo, ono što zaista smeta onima poput kongresmena Toresa je upravo to što se Buš i Tlaib ne pretvaraju da su civili koje je ubio Hamas jedini civili koji su stradali. One žale, kao što bi apsolutno trebao svako da žali, nad svakim takvim gubitkom. One se, takođe, ne pretvaraju da su najnoviji Hamasovi napadi neka vrsta „ničim izazvanog“ iznenađujućeg događaja, koji se desio bez uzroka ili razloga, a ne kao odgovor na eskalaciju aneksije palestinske teritorije od strane Izraela, pogrome koje doseljenici u Izrael vrše nad Palestinicima bez državljanstva i bezbroj drugih provokacija.

Umesto toga, Buš piše:

„Naš glavni fokus sada mora biti spašavanje života, ali naš krajnji fokus mora biti na tome da se uspostavi pravedni i trajni mir koji osigurava sigurnost za sve u regionu… Kao deo postizanja pravednog i trajnog mira, moramo da učinimo svoj deo kako bi zaustavili ovo nasilje i traumu, tako što ćemo prekinuti podršku vlade SAD izraelskoj vojnoj okupaciji i aparthejdu“.

Tlaib u njenoj izjavi kaže:

„Neuspeh u prepoznavanju realnosti života pod nasilnom opsadom, okupacijom i aparthejdom nikoga ne čini sigurnijim… Sve dok naša zemlja bezuslovno daje milijarde dolara kao podršku vladi aparthejda, ovaj tragični ciklus nasilja će se nastaviti“.

Ovakve izjave ne stvaraju kongresmenkama mnogo prijatelja u Vašingtonu, ali, upravo ovako izgleda istinsko moralno vođstvo, jer one svojim primerom otkrivaju sramotu njihovih kolega. Svako ko zanemaruje širi kontekst koji je doveo do najnovije eksplozije nasilja i ponavlja ritualne fraze o „pravu Izraela da se brani“ otkriva da mu nije stalo do mira. Ovakvi političari samo žele da nastave istim tokom i nadaju se da će to dovesti do boljih rezultata, ali se to neće desiti.

Tekst je izvorno objavljen u časopisu Jacobin.

Prevod: Velizar Mirčov

BEN BURGIS

KOLUMNISTA ČASOPISA JACOBIN, PREDAVAČ NA RAUTGERS UNIVERSITY.