Maršal-depresija



Hiljade i hiljade – čitava generacija – obešenih na vešalima. Onih koji su bosi hrlili u oslobađanje sela i gradova. Krijumčareći decu koju su drugi tretirali kao stare cipele.

Print Friendly, PDF & Email



Čovek koji je išao da gasi šumske požare, vraća se u grad, poliva benzinom jednu kuću i rve se sa njenim vlasnikom na milost i nemilost same vatre.

*

Čekaonica ispred kancelarije matičara – mlade sede na stolicama klonule, zabrinute, tronute, umorne od umotavanja u veo, umorne od patrijarhata. Mladoženje posve živahno od stolice prave postolje za šahovsku tablu: dok dvojica igraju, trojica nadgledaju: jedan ima brkove i razdeljak sa strane, drugi gura zamišljeni kažiprst između sekutića. Mlade su negde tamo, mlade spavaju, može biti da ih i nema, ispod prozirnih velova koji bi lako mogli skrivati i duhove. Sve ovo može potrajati satima, pa i čitav život.

*

Hiljade i hiljade – čitava generacija – obešenih na vešalima. Onih koji su bosi hrlili u oslobađanje sela i gradova. Krijumčareći decu koju su drugi tretirali kao stare cipele. 

*

Manje od pola veka kasnije su ih ograđivali žicom, izgladnjivali, vakcinisali ih belim trakama, uvodili u zgrade nekadašnjih domova kulture i podvrgavali sadističkim performansima.

*

Kaže da su dvaput pokušali da izbegnu, i da su ih oba puta, posle mnogo peripetija, vratili. Onda su, zajedno sa komšijama svih narodnosti, sišli u podrum, da ga zajedno očiste, pre nego što počne jedno drugo, paramilitarno čišćenje

*

Rentiranje tela postaje zakonski uređeno. Obavijeno je vrpcom altruizma, umerene naknade (nagrade), jezika koji se trijumfalno smeje, buržujskim opkladama da će sada, patrijarhat svima njima, za pare, prati noge, a najjeftinija radna snaga će dekonstruisati majčinstvo isključivo kao rodilja.

*

Telo kao da je punjeno betonom. Glava bez misli, sa šupljinom u kojoj pluta ohlađena lava.

*

U glavama su mi podmornice, juriš misli koje srljaju kopljima tako da ponekad moram da zamislim da sam obala o koju se te misli obrušavaju, nadiru, pa se povlače, bezbroj puta, moram da zamislim taj pokret, potez i da uveravam sebe da će posle svih tih udara obala i dalje ostati – obala.

 

IVANA MAKSIĆ 

PIŠE POEZIJU, CRTICE, ESEJE I PREVODI SA ENGLESKOG JEZIKA. OBJAVILA JE KNJIGE POEZIJE O TELO TVORI ME (2011.), IZVAN KOMUNIKACIJE (2013.), LA MIA PAURA DI ESSERE SCHIAVA (NA ITALIJANSKOM: 2014.) I JAZ SEM TVOJ PROPAGANDNI FILM (IGNOR, 2018.). POEZIJA JOJ JE UVRŠTENA U NEKOLIKO EX-YU ZBORNIKA I ANTOLOGIJA. TRENUTNO RADI NA RUKOPISU KRATKE PROZNE FORME VEJAVICA.

Print Friendly, PDF & Email

Tekstovi koji vam pomažu da bolje razumete sv(ij)et oko sebe.

Dva puta mesečno newsletter izabranih tekstova u vašem inboxu.