Između Eldorada za inostrane kompanije i pustoši za lokalno stanovništvo

Krajem devetnaestog veka u istočnoj Srbiji u okolini Bora otkrivena su velika nalazišta rude bakra. Do ovog otkrića došlo je tokom ispitivanja koje je naručio Đorđe Vajfert tada jedan od najbogatijih stanovnika Srbije, u nadi da će u ovom kraju pronaći rudu zlata. Kako nije pronađena dovoljna količina zlata a bogati industrijalac nije bio previše zainteresovan za vađenje bakra, koncesiju koju je dobio od države prodao je francuskoj banci Mirabo u Parizu, gde je formirano Francusko društvo borskih radnika.

1903. godine otvara se prvi rudnik i topionica. Već na samom početku rada lokalno stanovništvo koje je živelo u selima pored rudnika se suočava sa problemima zagađenja vazduha, vode i zemljišta. Topljenja bakra dovelo je do povećanog nivoa sumpornih oksida u vazduhu, usled pogubnog efekta sumporne kiseline došlo je do sušenja poljoprivrednih kultura i pada količine proizvedene hrane. Kompanija je seljacima u prvim godina rada obezbeđivala delimičnu kompenzaciju gubitaka, ali ona nikada nije bila potpuna, poštu su od uprave dobili informaciju da ona namiruje oštećene tako što ih zapošljava u rudniku. Rudnik bakra u Boru je zajedno sa rudnikom Rio Tinto u Španiji, neposredno pred drugi svetski rat postaje najveći proizvođač bakra u Evropi ali i najveći zagađivač.

Sve je kulminiralo 1935. godine, kada su poljoprivredni gubici bili rekordni. Rukovodioci eksploatacije i prerade rude su ponudili oko 100 puta manju nadoknadu od načinjene štete, što nije bilo prihvatljivo lokalnom stanovništvu. Nakon propalih pregovora izbija takozvana Vlaška buna, pobuna koja je trajala od aprila do juna 1935. godine, u kojoj su se lokalni stanovnici uglavnom starosedeoci, pobunili protiv preteranog zagađenja i pokušali da zaustave rad rudnika i topionice. Tokom ovih događaja u odbranu privatnog kapitala stale su vojska i policija dovedene iz svih delova države, a pritisak da se pobuna okonča je vršila i Ambasada Francuske. U više navrata policija je pucala na pobunjene seljake i radnike i bilo je više mrtvih i puno ranjenih. Na kraju je pobuna ugušena, dok su zahtevi delimično ispunjeni i dobar deo zemljoradnika je dobio odštetu za izgubljenu letinu¹Bogdanović M. Krivelj: Prva ekološka buna u Evropi i svetu 1935..

Vlaška buna koja se tako naziva jer je veliki broj učesnika pobune bio vlaškog porekla, ne predstavlja nacionalnu pobunu već socio-ekološku borbu stanovnika istočne Srbije. Ova pobuna predstavlja ujedno i jednu od prvih zabeleženih ekoloških borbi na evropskom i svetskom nivou. Takođe, ova buna pokazuje da ekološki aktivizam na ovim prostorima nije nova stvar, već da su se ljudi borili za čistu životnu sredinu i dostojanstven život još pre više od 85 godina.

Istočna Srbija – priroda i rudarske jame

Situacija u Boru se ni nakon puno godina od završetka Vlaške bune nije puno promenila. Stanovnici Bora i okolnih mesta i dalje dišu jako zagađen vazduh dok su neki od vodokova poput Borske reke među najzagađenijim u čitavoj Srbiji. Sam grad izgleda mnogo starije i oronulije nego što zaista jeste, usled nagrizajućeg dejstva sumporne kiseline koja dovodi do korozije metala i svemu daje specifičnu zarđalu boju. Uzrok je i dalje isti a to je eksploatacija i prerada bakra. Samo što sada glavni igrač nije više francuska privatna kompanija, već kompanija iz kine „Ziđin“, koja je postala većinski vlasnik Rudarsko-topioničarskog basena Bor.

Na mernoj stanici za kvalitet vazduha „Bor Gradski park“ prekoračena je srednja godišnja vrednost sumporovih oksida, koja je na ovoj stanici u 2020. godini iznosila 74 μg/m3, a najviša dozvoljena vrednost je 50 μg/m3. Osim srednje godišnje, dnevna vrednost od 125 μg/m3 prekoračena je 58 dana, dok je satna granična vrednost prekoračena 374 puta. Maksimalna dnevna vrednost na ovoj stanici iznosila je 888 μg/m3, što je više od šest puta više od maksimalno dozvoljene dnevne vrednosti.

Problem zagađenja vazduha u Boru sumpornim oksidima ostaje glavni ekološki problem ovog grada i, uprkos najavama da će se ovaj problem rešiti, već godinama se situacija ne popravlja, čak je pogoršana privatizacijom ovog velikog preduzeća. Od kada njime upravlja kompanija „Ziđin“, došlo je do naglog porasta zagađenja usled povećanja proizvodnje bakra. Zagađenje je nastavilo da raste uprkos čestim protestima građana koji su zahtevali čist vazduh i smanjenje proizvodnje. Ista kineska kompanija 2021. godine u blizini Bora otvorila je i novi rudnik bakra i zlata “Čukaru Peki” i uz to vrši geološka istraživanja i pripremne radnje širom Srbije.

Protesti se nisu dešavali samo u Boru već i u okolnim mestima gde je planirano proširenje rudnika. Selo Krivelj planirano je za raseljavanje usled širenja rudnika, mada meštani do sada nisu dobili tačne informacije kakav je plan za njih. Uz to, meštani smatraju da je određena nadoknada za otkup zemljišta nedovoljna i da je do postizanja dogovora neophodno smanjiti zagađenje koje već sada jako utiče na život ljudi, poljoprivredu i životnu sredinu ovog sela. Stanovnici Krivelja organizovali su po direktno demokratskim principima narodne zborove, kako bi doneli odluke i odlučili u kom pravcu borba treba da ide. Na ove zborove pozivani su i predstavnici opštine i kompanije „Ziđin“ ali se oni nikada nisu na takvim skupovima pojavili, negirajući njihovu reprezentativnost.

Bor je jedna od crnih tačaka Srbije već godinama i pokazuje šta može da se desi ukoliko se pristupi rudarenju bez dugoročne strategije održivosti. Nacrtom Prostornog plana koji se nalazi u proceduri usvajanja predviđeno je otvaranje brojnih novih rudnika širom Srbije, poput rudnika zlata na Homoljskim planinama. Ova najava izazvala je bojaznost lokalnog stanovništa koje se plaši da bi dobijanje zlata uz korišćenje cijanida i drugih izrazito toksičnih jedinjenja zarad izvlačenja zlata moglo nepovratno da uništi životnu sredinu ovog kraja.

Zapadna Srbija – između poljoprivrede i rudarenja litijuma

Početkom dvehiljaditih u okolini Loznice pronađen je nov mineral koji je nazvan Jadarit po regiji odakle potiče. Ovaj mineral osim što je po sastavu sličan mitskom kriptonitu iz stripova o Supermenu, bogat je litujumom i borom. Litijum koji se najčeće spominje kao jedan od elemenata neophodnih za energetsku tranziciju i ublažavanje klimatskih promena, poznati je kao element od kog se proizvode baterije koje će u svetu bez fosilnih goriva postati jako traženija roba. Predviđa se da će se u narednoj deceniji potražnja za litijumom uvećati desetak puta.

Da eksploatacija litijuma može biti prilika za ogromnu zaradu prepoznali su još pri otkrivanju novog minerala ljudi iz anglo-australijske multinacionalne komanije „Rio Tinto“. Ova kompanija je prvo dobila dozvole za istraživanje rude jadarita u Lozničkom regionu, da bi vremenom u saradnji sa lokalnim i centralnim vlastima dodatno uvećavala svoja ovlašćenja. Uporedo sa rastom ovlašćenja ove kompanije raslo je i nezadovoljstvo većeg dela lokalnog stanovništva, a eksplozija nezadovoljstva desila se najavom da će biti otvoren rudnik litijuma i bora.

Kako bi sprečili otvaranje rudnika i prenamenu dela zemljišta iz poljoprivrednog u rudarsko, ali i degradaciju preostalog poljoprivrednog zemljišta i vode meštani sela gde je planiran rudnik, uz pomoć ekoloških organizacija i aktivista, organizovali su niz akcija. Organizovano je više masovnih protesta kao i blokada glavnih saobraćajnica. Ovakav vid masovnog pritiska, a posebno blokade saobraćajnica na koje se odazvalo desetine hiljada građana širom Srbije urodile su plodom i pojedini sporni zakoni poput onog o eksproprijaciji zemljišta i zakona o referendumu povučeni su iz procedure ili su izmenjeni. Na kraju, premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da je ukinuta Uredba Vlade o prostornom planu područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit od 13. februara 2020. Godine. Tako je prostorni plan ukinut i više ne postoji i samim tim, poništeni su svi upravni akti koji su vezani za kompaniju Rio Tinto.

Ove pobede pokazale su da pritisak građana može uroditi plodom, pa ipak ukidanje Uredba Vlade o prostornom planu područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit ,prema mišljenju aktivista, nije poslednji korak u ovoj borbi. Oni traže da se uvede moratorijum na istraživanje i eksploataciju litijuma i bora na teritoriji Srbije. Zbog toga su Savez Ekoloških Organizacija Srbije i udruženje Kreni Promeni organizovali kampovanje ispred predsedništva kao i kampanju prikupljanja 30.000 potpisa kako bi u Skupštini dali na predlog Zakon o zabrani eksploatacije litijuma i bora.

Nakon intenzivne borbe koja je trajala skoro celu 2021. godinu i početkom 2022., a kulminirala masovnim blokadama saobraćajnica, čini se da je ukidanjem uredbe o prostornom planu trenutna vlast samo pokušala da umiri građane i pacifikuje aktiviste pre aprilskih predsedničkih i parlamentarnih izbora.

Izbori, rudarstvo, energetika i životna sredina

Teme poput rudarstva, energetike i zaštite životne sredine po prvi put su zauzele značajno mesto na agendi političkih aktera u izbornoj kampanji. Ove teme su se našle u središtu debate jer je u međuvremenu porasla svest ali i problemi povezani sa zaštitom životne sredine, rudarstvom i energetikom. Da izbornu kampanju nije prekrila agresije Rusije na Ukrajinu, ove teme zauzele bi i značajnije mesto u debati.

U debatama su se svi opozicioni akteri izjasnili da su protiv eksploatacije litijuma i bora u lozničkom kraju, a kao razloge su navodili potencijalnu degradaciju životne sredine, ali i rudnu rentu koja je jedna od najnižih u Evropi, što bi doprinelo tome da se profit privatnog partnera uveća, dok bi sama država dobila manje novca. Članovi Srpske napredne stranke pokušavali su da naglase da je pitanje eksploatacije litijuma završena stvar i da ga neće biti, dok su opozicione partije insistirale da je projekat zaustavljen samo do izbora i da je kompanija „Rio Tinto“ zapravo nastavila sa otkupljivanjem zemljišta i pripremnim radnjama za otvaranje rudnika.

U kritikama rudarskih projekata jasno je vidljiv i ideološki profil različitih političkih aktera koji su učestvovali na izborima. Većina desničarskih kandidata je projekat kritikovalo iz perspektive davanja prava eksploatacije stranom investitoru da zagađuje našu zemlju, uz fokus na opstanak stanovništva na selu i delimičnu romantizaciju života na selu. Levo-zelena koalicija Moramo čiji su članovi od početka bili uključeni u borbu protiv eksplaotacije litijuma i bora, fokus su stavili na problem neuključivanja građana u proces donošenja odluka, kao i na lošim zakonskim regulativama koje se ni ne poštuju.

Izbori održani 3. aprila ponovo su u parlament Republike Srbije doveli opoziciju, pa će u poslaničkim klupama sedeti predstavnici zeleno-leve koalicije Moramo, centrističke Ujedinjene opozicije Srbije ali i desničarske Dveri, Zavetnici i koalicija Nada, uz nastavak dominacije Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije. Gotovo sve opozicione grupe koje će sedeti u parlamentu su se manje ili više otvoreno odredile protiv novih rudarskih projekata koji štetno utiču na životnu sredinu, ostaje da se vidi kako će delovati unutar parlamenta.

Ponovnim ulaskom opozicije u parlament porasla su i očekivanja za institucijonalno rešavanje pitanja održivog rudarstva u Srbiji. Sa druge strane ostaju brojni aktivisti i lokalni pokreti koji su spremni da ukoliko se nastavi sa štetnim projektima podignu novu ekološku bunu sličnu onoj iz 1935. godine.