U prethodnom tekstu pokušali smo da prikažemo kratku analizu zdravstvenih programa proevropske parlamentarne opozicije. U ovom tekstu analiziraćemo programe antievropske opozicije. Pod tim podrazumevamo one stranke koje su u svom delovanju ili izrazito antievropske ili su euroskeptične, „zapad“ doživljavaju kao opasnost za Srbiju, dok se Putinova Rusija gleda kao najbliži saveznik (pa se samim tim i zastupa slična ili identična ideologija). Ona uključuje Dveri, Narodnu stranku (NS), Novu demokratsku stranku Srbije (NDSS), POKS i Zavetnike. Ovom prilikom ne ulazimo u podele i konfuzije oko imena POKS. S obzirom da nismo uspeli da pronađemo nikakve podatke o evropskoj ili antievropskoj orijentaciji organizacije Bunjevci građani Srbije – BGS, te imajući u vidu da je ova organizacija nastupila u okviru antievropske koalicije Nada, svrstali smo je u ovu grupu. Međutim, kako ni POKS ni BGS nemaju nikakav javno dostupan program za zdravstvo, isključeni su iz analize.

Zdravstveni programi četiri navedene organizacije analizirani su kroz sledeće domene: 1) dostupnost zdravstvene zaštite, uključujući nejednakosti u dostupnoj zdravstvenoj zaštiti, 2) kvalitet zdravstvene zaštite, 3) zdravstveni radnici, 4) lekovi, medicinska sredstva, dijagnostika i oprema, 5) posebno osetljive grupe (manjinske nacionalne zajednice, LGBTQ+, osobe sa hroničnim oboljenjima, osobe sa posebnim potrebama, stare osobe, itd), 6) obrazovanje zdravstvenih radnika, 7) finansiranje zdravstva, 8) zdravstveni prioriteti (maligne i kardiovaskularne bolesti, mentalno zdravlje, itd.), 9) decentralizacija zdravstva i 10) građanska participacija u planiranju i odlučivanju vezanim za zdravlje.

Svaki domen ocenjivan je ocenama od 0 do 5. Nula podrazumeva odsustvo određenog domena, a ocena 1 da postoji samo deklarativan pristup problemu (npr. vlast je kriva, ne valja sadašnja situacija, mi ćemo to popraviti), ocena 2 da postoji konkretna analiza situacije potkrepljena podacima, ocena 3 da takvu analizu prate i jasno definisani, merljivi i dostižni ciljevi reformi, a ocena 4 da nakon svega navedenog sledi i obrazloženje kako iz sadašnje situacije stići do željenog cilja. Ocena 5 je predviđena za one programe koji, uz sve prethodno nabrojane segmente, sadrže i „cenu“ koju je neophodno „platiti“ (npr. ako se program zalaže za povećanje plata zdravstvenih radnika, koliko bi to koštalo državu i odakle bi se pronašla ta sredstva, koji deo budžeta bi bio uskraćen). Tako je maksimalan skor 50 poena.

Opšta ocena

Program Dveri ima 32 poglavlja od kojih je dvanaesto posvećeno „novoj zdravstvenoj politici“. Sa 2512 reči ovo je svakako najopširniji zdravstveni program parlamentarne opozicije uopšte. Međutim, veoma značajno je primetiti da i poslednje, 32. poglavlje programa Dveri govori o bioetici, što je neposredno povezano za zdravstvenom politikom, pa je uzeto u razmatranje.

Program NDSS ima 20 poglavlja a zdravstvu je posvećeno trinaesto, sa ukupno 483 reči, što je duže jedino od „programa“ Stranke slobode i pravde.

Narodna stranka ima program podeljen u deset poglavlja, a o zdravstvenoj politici govori drugo, ali zajedno sa socijalnom pravdom i radnim pravima, kroz 952 reči posvećenih zdravstvu.

Napokon, program Zavetnika ima osam poglavlja od kojih je zdravstvo sedmo, da 767 reči.

Dveri

Kao što smo već primetili, program za zdravstvo Dveri najopširniji je i duži nego programi svih preostalih antievropskih partija opozicije zajedno. Štaviše, i celokupan program Dveri je najobimniji, sa spomenutih 32 poglavlja. Način na koji autori prezentuju zdravstvenu politiku takođe najviše odgovara očekivanom modelu – prvu je prikazana analiza trenutnog stanja, potkrepljena velikim brojem podataka, zatim predlog kako bi trebalo da bude i, konačno, kako stići od trenutnog do željenog.

Pored strukture i pristupa, zdravstveni program Dveri pokriva i većinu domena, od finansiranja zdravstva, dostupnosti, zdravstvenih radnika, decentralizacije, jasno definisanih zdravstvenih prioriteta, pojedinih osetljivih grupa…

Dveri najveći problem vide u „sistemu koji je uspostavljen pre 80 godina“ (ne obrazlažući šta i zašto i koji je to sistem – da li je isti bio i nakon Drugog svetskog rata, tokom devedesetih godina prošlog veka i danas). Međutim, autorima se često omaknu zaključci kao „Postoji osnovan strah da će sveobuhvatni plan optimizacije… uništiti i one ostatke starog sistema koji su se pokazali u praksi kao vrlo efikasni“, „…Za to (se zalažemo) da preventivna medicina, uključujući i medicinu rada kao jednu od sjajnih tekovina starog sistema zauzme centralno mesto u zdravstvenom sistemu Srbije“, itd.

Zanimljivo je da, pored upadljivo nacionalnog, Dveri imaju i prilično neoliberalan pristup zdravstvu, svakako mnogo liberalniji nego proevropske partije, gde je jedino donekle izuzetak SSP. A slično kao i SSP, i Dveri kao prioritetne grupe vide žene i trudnice, odnosno programe koji su „preduslov biološke obnove stanovništva“.

Uprkos svemu izrečenom, ono što nedostaje programu Dveri je konkretizacija predloženih rešenja i neophodnih koraka. Često se ne pravi razlika između cilja i puta, odnosno oni su identični, pa tako Dveri predlažu da „porodična medicina i porodični lekar zauzmu ključno mesto u zdravstvenom sistemu“, a to bi se postiglo tako što  „porodična medicina i porodični lekar treba da zauzmu ključno mesto u zdravstvenom sistemu“.

Uzimajući u obzir sve ostale opozicione programe, mogao bi se steći utisak da bi zdravstveni program Dveri trebalo da dobije iako ne visoku, onda značajno višu ocenu nego drugi programi. Međutim, ovde postoji jedan veliki problem. Naime, pod tačkom 12, predloženih ciljeva, vrlo nemušto se navodi potreba i „graničnih pitanja medicinske bioetike“. U daljem tekstu ne kaže sa šta i kako, ali odgovor nalazimo u poslednjem, 32. poglavlju Dveri – Bioetika. Izdvajanje ovog jednog od 14 programskih ciljeva za zdravstvo ukazuje na značaj koji mu se pridaje. Tamo se navodi nekoliko gorućih „problema“ – „homoseksualizam“, „savremene vakcine“ – uz navođenje kontroverzi, mogućeg štetnog delovanja, pa sve do ubacivanja čipova i nanomarkera u organizam putem vakcina kao sistema totalitarne kontrole, zatim segment u kome se navodi „Zastrašujuće deluje primena određenih biotehnoloških ili biomedicinskih postupaka na ljudima, kao što su ugradnja ili nadovezivanje sintetičkih komponenti tkiva ili organa, čipovanje, ubrizgavanje nanočipa ili nanobota intravenozno, genetički inženjering, manipulacije sa DNK, pretvaranje ljudskog organizma u bioračunar“, itd.

Smatramo da nijedan „zdravstveni“ program koji propagira ovakve nenaučne i neetičke stanove ne može dobiti veću ocenu od nule.

Narodna stranka

Čitanje zdravstvenog programa Narodne stranke je veoma naporan posao. Tekst nije struktuisan, iako prilično dugačak, nije podeljen na određene segmente. Naizmenično su nabacani problemi i mogućnosti rešavanja. Ovo je pravi primer programa „s brda –  s dola“. Jako je teško uhvatiti i jednu koherentnu misao. Veći deo teksta je odvojen za taksativno nabrajanje šta sve trenutno nije dobro, ali su uglavnom u pitanju fraze tipa „potpuna zavisnost od politike“, „pacijenti su nezadovoljni“ „zdravstveni radnici su nezadovoljni“… Isto je i sa definisanim ciljevima, koji predstavljaju već prilično otrcane fraze bez suštine – „unapređenje kvaliteta i efikasnosti“, „postavljanje pacijenta u centar sistema“, „finansijska stabilnost sistema“, itd, bez obrazloženja šta to znači, zašto je to neophodno i kako se to treba sprovesti i po kojoj ceni (npr. šta je finansijska stabilnost u datom kontekstu i kako to i zašto sadašnji sistem nije finansijski stabilan, šta znači uspostaviti je, čime je to merljivo, koje korake u tom smeru preduzeti, itd.) Samo delimično dotaknuti su domeni decentralizacije, zdravstvenih radnika, obrazovanja, dostupnosti.

Po svom sadržaju i prezentaciji program NS najsličniji je programu Demokratske stranke, uz dve bitne razlike. Kao i kod Dveri i nešto manje izraženo SSP, program ima jasne nacionalne/nacionalističke i neoliberalne karakteristike. Prve su obeležene prioritizacijom populacione politike – što je omiljena tema svih autoritarnih režima širim Centralne i Istočne Evrope i Male Azije, a druga tezom da ne mogu sve usluge biti besplatne, da je neophodno javno-privatno partnerstvo, itd.

Sveukupna ocena – 4.

Nova DSS

Program za zdravstvo NDSS ne samo što je, posle SSP, najkraći, nego je i zaista osoben. Naime, to je jedini program bilo na proevropskoj bilo na antievropskoj strani, gde ne postoji nijedna kritika postojećeg zdravstvenog sistema. Štaviše, program pre deluje kao da je prepisan iz nekog formalnog dokumenta Vlade ili Ministarstva zdravlja, a ne da pripada jednoj opozicionoj partiji.

Kao i kod ostalih antievropskih stranaka, i ovaj „program“ kao jedan od prioriteta ima natalitetnu politiku. Pomalo iznenađujuće, ekstremnije neoliberalan je čak i od programa Narodne stranke, SSP i DS. Tako NDSS predlaže dalju privatizaciju zdravstva, definisanje paketa besplatnih usluga, suzbijanje „neracionalne i neadekvatne potrošnje lekova“, smanjenje broja studenata na medicinskim fakultetima, davanje prioriteta „zdravom načinu života“.

Ukupna ocena – 2.

Zavetnici

Kako svaki zdravstveni program ima neke svoje specifičnost, tako je i sa onim Zavetnika. To se najviše ogleda u analizi sadašnjeg stanja i uočenih problema, gde Zavetnici uočavaju samo jedan – neadekvatni uslovi rada prisiljavaju zdravstvene radnike da odlaze u Zapadnu Evropu, pa, osim što to dovodi do manjka zdravstvenih radnika, pre svega dovodi do ekonomskog deficita (protraćena sredstva koja „država ulaže“ u svakog studenta – kao da oni nemaju roditelje i kao da se univerziteti ne finansiraju iz budžeta u koji se slivaju sredstva građana i privrede).

Iako druge probleme ne uočavaju, Zavetnici predlažu nekoliko mera za unapređenje zdravstva – povećanje plata zdravstvenih radnika, zapošljavanje nezaposlenih lekara i njihovo upućivanje na specijalizaciju, ali i zdravstvene ambulante po mesnim zajednicama u kojima će jednom mesečno boraviti mobilne medicinske ekipe, uvođenje institucije porodičnog lekara, podizanje i osavremenjavanje zdravstvenih centara u unutrašnjosti, itd, uz neizostavne centre za vantelesnu oplodnju i lečenje steriliteta „jer preču investiciju Srbija nema, niti će je ikad imati“, uz „zdravlje naše dece kao imperativ opstanka srpskog društva“.

Za razliku od drugih antievropskih stranaka, program Zavetnika je najmanje neoliberalan, ali se ne možemo oteti utisku da neodoljivo podseća na prioritete koje ističe trenutna ministarska zdravlja. Ipak, uz najveću slabost ovog programa da praktično ne vidi nijedan problem u zdravstvu osim odliva radne snage, iako su neke ideje konkretizovane, nemoguće ih je razumeti ukoliko ne postoji jasno definisan problem – npr. šta je trenutno problem sa centrima za veštačku oplodnju i borbu protiv steriliteta, zašto je to problem, zašto je to prioritet svih prioriteta (a ne, npr. mentalno zdravlje, maligne bolesti, itd.) Takođe, kao i u slučaju DS, previše pažnje se na ograničenom prostoru bez ikakve elaboracije, posvećuje nekim marginalnim pitanjima, kakav je jelovnik u bolničkim ustanovama.

Sveukupna ocena – 8.

Ukupan utisak

Sagledavajući programe četiri antievropske stranke, ako izuzmemo NDSS, čiji program izgleda kao kopipejst sa sajta ministarstva, mora se priznati da su se ove stranke mnogo više potrudile oko izrade stranačkog programa uopšte, a zdravstvenog programa posebno nego većina proevropskih stranaka. Jedino DS sa dužinom i sveobuhvatnošću programa može da im parira. Nažalost, uložen trud kod Dveri protraćen je uludo, jer ga je potpuno poništio nenaučni i neetički pristup. Svi programi imaju manje ili više izraženu nacionalnu crtu, oličenu kroz brigu za „biološku obnovu stanovništva“, „imperativ opstanka srpskog društva“ i slično. Nažalost, želja mnogih parova za potomstvom ne gleda se sa njihovog individualnog, već isključivo sa nacionalnog stanovišta, čime sve antievropske stranke jasno staju na liniju koja se od Moskve preko Budimpešte proteže to Istanbula. Sve antievropske stranke takođe imaju manje ili više neoliberalan kurs, po čemu su sličnije DS i SSP nego Pokretu slobodnih građana, Zeleno-levom frontu i Zajedno. Nijednoj antievropskoj stranci nije bliska građanska participacija u planiranju i odlučivanju, ali je zanimljivo da su skloni decentralizaciji i pokazuju više razumevanja za provinciju. Kod proevropske opozicije, jedino kod Zajedno nalazimo na jasno zalaganje za decentralizaciju zdravstva.

Sve proevropske stranke, osim DS, imaju sasvim drugačiji pristup izradi programa. Kao što smo to videli u prethodnom članku, njihovi programi, „programi“ ili programske smernice kao da su izrađene na kratkoj radionici po uputstvima marketinških stručnjaka. Nažalost, pre ili kasnije građani prozru ovakav površan pristup, pa ne treba da čudi što podrška antievropskim strankama raste – iako su neke odrednici njihovih programa u startu neprihvatljive, upornim, višegodišnjim ponavljanjem, njihovim jasnim i glasnim artikulisanjem, čini se da se postiže snažniji efekat nego bleštavim sloganima, fensi dizajnom i ukusno obučenim i uvek nasmejanim prezenterima proevropske opozicije.

Kao i kod analize programa proevropskih stranaka, i ovde se moramo ogradite da je ova analiza uključivala isključivo zdravstvene programe ili delove opštih programa, programskih načela i srodnih dokumenata posvećenih zdravstvu (u slučaju Dveri i „bioetici“), bez uzimanja u obzir drugih delova dokumenata ili drugih dokumenata, čije odrednice mogu imati reperkusije i na zdravstvo (recimo delovi programa o ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, decentralizaciji…). U obzir su uzeti programi koji su dostupni na zvaničnim veb stranicama. Interesentno je da od šest antievropskih stranaka četiri imaju programe ili programska načela za zdravstvo, a od 11 proevropskih ima ih samo pet.

PREDRAG ĐURIĆ

EPIDEMOLOG, DOKTOR MEDICINSKIH NAUKA IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA. BIO JE NASTAVNIK I ŠEF KATEDRE ZA EPIDEMLOGIJU NA MEDICINSKOM FAKULTETU U NOVOM SADU, PREDAVAČ NA INSTITUTU ZA GLOBALNO ZDRAVLJE I RAZVOJ KRALJICE MARGARETE U EDINBURGU, I GOSTUJUĆI PROFESOR NA NEKOLIKO UNIVERZITETA. RADIO JE I KAO KONSULTANT PROGRAMA ZA RAZVOJ UN-A, UNAIDS-A, GLOBALNOG FONDA ZA BORBU PROTIV HIV-A, TUBERKULOZE I MALARIJE. TRENUTNO RADI KAO NEZAVISNI MEĐUNARODNI KONSULTANT ZA JAVNO ZDRAVLJE.