Toma Piketi: „Kapital i ideologija“
Piketi koristi bogatstvo podataka, interdisciplinarni pristup i jasan stil pisanja kako bi čitaocu pružio osnovu za duboko razumevanje kompleksnih društvenih dinamika. U suštini, ova knjiga ne samo da predstavlja analizu nejednakosti kroz vremensku, prostornu i komparativnu perspektivu, već je i svojevrsni poziv na akciju i razmišljanje o izgradnji pravednijeg društva
Toma Piketi, pored Džozefa Štiglica, trenutno verovatno najpoznatiji globalni ekonomista, prepoznatljiv je ne samo po svojim analizama nejednakosti, već i po hrabrom kritičkom angažmanu protiv etabliranog poretka. „Kapital i ideologija“ predstavlja značajan zaokret u njegovom pristupu u odnosu na prethodni bestseler „Kapital u XXI veku“, koji je preveden na preko 40 svetskih jezika i prodat u preko 2,5 miliona primeraka. Dok je u prethodnoj kapitalnoj knjizi autor primarno fokusiran na ekonomske aspekte nejednakosti, u novoj nudi pre svega istorijsku analizu; ona je putovanje kroz istoriju koje obuhvata ekonomske, socijalne, političke, intelektualne, i ideološke dimenzije. Piketi se trudi da predstavi istoriju ne samo kao niz ekonomskih događaja, već i kao kompleksno tkivo socijalnih, političkih, i intelektualnih režima koji su oblikovali nejednakosti.
Jedan od najprimetnijih aspekata Piketijevog novog pristupa je način na koji se predstavlja kao interdisciplinarni istraživač društvenih nauka generalno, a ne samo kao ekonomista. Ovaj pristup dodatno naglašava važnost povezivanja ekonomske teorije s drugim društvenim sferama. Njegova sposobnost integracije ekonomske analize s političkom i društvenom stvarnošću čini ovu knjigu čitateljski pristupačnom i privlačnom, čak i onima koji nisu stručnjaci u ekonomiji. U poređenju, dakle, s „Kapitalom u XXI veku“, nova njegova knjiga, „Kapital i ideologija“ – iako obimnija od prethodne, imajući na umu da je čine više od 1100 stranica – ne-ekonomistima nudi prijatnije čitalačko iskustvo. Pisana je sa manje tehničkog žargona i pruža čitatelju širu perspektivu o temama koje se tiču kapitala i kapitalizma.
U knjizi se istražuju načini opravdavanja nejednakosti, sa snažnim stavom da su svi ti sistemi opravdavanja uvek utemeljeni na nekom obliku istine i verodostojnosti, što im omogućava da opstanu u društvu na određeno vreme. On ističe da ne smemo svesti te fenomene isključivo na hipokriziju elita u održavanju vlasti, iako ne negira postojanje tog aspekta. Autor takođe postavlja pitanje brzine kojom se ideologije nejednakosti dovode u pitanje. Suprotno od uobičajenog uverenja da su one postojane, ukazuje se da su svi sistemi društvene organizacije, bilo ekonomske, imovinske, ili platne nejednakosti, podložni bržem ispitivanju nego što možemo zamisliti u savremenom vremenu. Dakle, udaljavajući se od striktno ekonomske analize, on pruža šire viđenje problema, uz sugestije za rešenja koja ne obuhvataju samo detektovanje nejednakosti, već i načine njihovog ublažavanja, pa i prevazilaženja.
Piketi počinje knjigu postavljajući osnovno pitanje: Šta je ideologija i kako ona oblikuje naše društvene sisteme? Ovde ideologija ne predstavlja samo set ideja, već ključnu silu koja određuje raspodelu resursa, moći i društvene pravde. U uvodu, autor istražuje kako ideologije služe kao opravdanje ili kritika postojećih nejednakosti. Knjiga se zatim sastoji od četiri dela, svaki posvećen različitim istorijskim periodima i društvenim dinamikama.
Prva sekcija knjige prati evoluciju društvenih sistema od antike do modernog doba. Autor detaljno analizira društva sa tri staleža, poput feudalnih društava, i istražuje dinamike promena tokom revolucija i tranzicija. Ključno pitanje je kako su ideologije uticale na formiranje i održavanje ovih različitih društvenih sistema. U toj sekciji je naročitno važan deo o vlasnicima u XIX veku, a naročito deo o Francuskoj revoluciji, koja je izneverila svoje ideale, ali takođe nudi impresivnu komparativnu analizu koja pokazuje put drugih evropskih zemalja (Velika Britanija, Irska, Švedska).
Naredni deo istražuje društva sa robovima, kolonijalna društva i pitanje eksploatacije (s posebnim fokusom na Veliku Britaniju, Francusku i njen imperijalni bagaž – uz vrlo ilustrativan primer Haitija –, Sjedinjene Države, Brazil i Rusiju). Piketi analizira procese ukidanja ropstva, kolonijalne ekonomske strukture i odnos kolonijalnih društava prema tradicionalnim društvenim strukturama, posebno fokusirajući se na Indiju, ali i na države poput Kine, Japana, Irana, sunitske petro-monarhije.
U tećem delu Piketi tretira ključne promene tokom XX veka, naročito pad „društava vlasnika“, specifičnosti socijaldemokratskih, komunističkih i postkomunističkih društava koji su nastupili nakon Drugog svetskog rata, odnosno način na koji su ista ušla u krizu 80-ih i 90-ih godina, uz povratak hiperkapitalizma. Drugim rečima, on tu analizira uticaj ovih događaja na oblikovanje ekonomske i društvene pravde.
Poslednji deo knjige fokusira se na savremene političke dinamike. Autor istražuje nove dimenzije političkih sukoba, strukturu političkih i elektoralnih koalicija, i kako se, široko uzevši, sistem levica-desnica, nakon Drugog svetskog rata gradualno rastura, i dovodi do oblika političkih fragmentacija koje postoje u aktuelnom političkom pejzažu, posebno naglašavajući identitetske podele koje oblikuju taj pejzaž.
U zaključku, Piketi sintetizuje svoje analize i postavlja temelje za razmišljanje o budućnosti. Otvorena pitanja uključuju pravce razvoja društava, izazove globalne zajednice i potrebu za novim oblicima socijalnog organizovanja. Njegova vizija „participativnog socijalizma“ predstavlja odgovor na aktuelne izazove i poziva na reviziju društvenih normi. On u poslednjem poglavlju predstavlja moguće elemente tog alternativnog društveno-ekonomskog uređenja, koji je veoma decentralizovan, prožet permanentnom cirkulacijom vlasništva, znanja itd, drugim rečima socijalizma XXI koji će omogućiti prevazilaženje aktuelnog kapitalističkog sistema.
„Kapital i ideologija“ nije samo knjiga o ekonomiji ili politici; to je sagledavanje ljudske istorije kroz prizmu nejednakosti i ideologija koje su je oblikovale. Kroz prizmu istorije, dakle, Piketi razmatra velike prekretnice poput Francuske revolucije, kriza XX veka, Prvog i Drugog svetskog rata, Boljševičke revolucije, nudeći nam širi pogled na promene i izazove. Piketi koristi bogatstvo podataka, interdisciplinarni pristup i jasan stil pisanja kako bi čitaocu pružio osnovu za duboko razumevanje kompleksnih društvenih dinamika. U suštini, ova knjiga ne samo da predstavlja analizu nejednakosti kroz vremensku, prostornu i komparativnu perspektivu, već je i svojevrsni poziv na akciju i razmišljanje o izgradnji pravednijeg društva. Autor u njoj otvoreno poziva na povratak ideja i režima jednakosti kako bi se osporio aktuelni ekonomski sistem, ohrabrujući svojim pristupom sve one pesimiste koji smatraju da je postojeća ekonomska organizacija večna i nepromenjiva da razmotre predložena istorijska iskustva. Piketi naglašava da smo, u trenucima krize, suočeni s različitim putanjama i da je uloga ideologije veoma važna. On poziva na pažljivo praćenje rešenja i institucionalnih mehanizama koji se raspravljaju i prihvataju široko u socijalnom i političkom smislu, pre nego što kriza otvori nove horizonte za delanje.
SOCIOLOG I POLITIKOLOG, NAUČNI SARADNIK NA INSTITUTU ZA FILOZOFIJU I DRUŠTVENU TEORIJU, UNIVERZITET U BEOGRADU, I PREDAVAČ NA UNIVERZITETU PARIZ 1 PANTEON-SORBONA.
