Razgovor sa Fredom Mozlijem: O Marksovoj teoriji vrednosti

Kao što sam spomenuo u nedavnom blogu, na konferenciji „Istorijski materijalizam” („Historical Materialism”),¹ održanoj u novembru u Londonu, predstavljena je nova knjiga Freda Mozlija (Fred Moseley) Marx’s Theory of Value in Chapter 1 of Capital: A Critique of Heinrich’s Value-Form Interpretation (London: Palgrave Macmillan, 2022).² Mihael Hajnrih (Michael Heinrich) i Vinfrid Švarc (Winfried Schwarz) (nemački marksista koji je takođe kritičan spram Hajnrihove interpretacije) učestvovali su u promociji knjige. Mozlijeva knjiga predstavlja analizu Marksove teorije vrednosti iz prve glave Kapitala (skoro pasus po pasus prvog i drugog poglavlja) i iscrpnu kritiku Hajnrihove interpretacije prve glave, izložene u njegovoj knjizi How to Read Marx’s ‘Capital’: Commentary and Explanations on the Beginning Chapters (New York, NY: Monthly Review Press, 2021), koja predstavlja prevod njegove knjige Wie das Marxsche Kapital lesen?: Hinweise zur Lektüre und Kommentar zum Anfang von “Das Kapital” (Stuttgart: Schmetterling Verlag, 2018). Hajnrih je poznati nemački marksista koji je objavio mnogo radova na temu svoje interpretacije Marksove teorije vrednosti, a njegov rad je uticajan ne samo u Nemačkoj, već i u Velikoj Britaniji i drugim zemljama u Evropi i svetu. On kritikuje tradicionalnu interpretaciju radne teorije vrednosti prema kojoj je vrednost robe određena samo u oblasti proizvodnje i tvrdi da se vrednost stvara tek kada se prodajom robe na tržištu pretvori u novac. Mozli je jedan od najistaknutijih teoretičara u svetu u oblasti marksističke ekonomske teorije. Napisao je i priredio mnoge knjige o marksističkoj teoriji. Za razliku od Hajnriha, on smatra da je Marks izložio radnu teoriju vrednosti prema kojoj je vrednost robe određena samo u oblasti proizvodnje društveno potrebnim radnim vremenom koje se iziskuje za proizvodnju robe. Mozli u svojoj knjizi tvrdi da tekstualni dokazi iz prve glave u velikoj meri podržavaju interpretaciju radne teorije vrednosti. Važnost i značaj ove rasprave mogu se mnogim čitaocima Marksa učiniti nejasnima. Stoga je Mozli ljubazno pristao da bude intervjuisan o svojoj novoj knjizi i raspravi sa Hajnrihom.

Majkl Roberts: Kako je nastala ova knjiga?

Fred Mozli: Pre svega želim da Vam se zahvalim na prilici da razgovaram o svojoj knjizi s Vama i Vašim brojnim čitaocima. Gore pomenuta Hajnrihova knjiga predstavlja detaljnu tekstualnu analizu prvih sedam glava Kapitala. Hajnrih nije mnogo poznat u SAD, ali je veoma uticajan u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama. On je nešto poput evropskog Dejvida Harvija (David Harvey). Ubeđen sam da Hajnrihova knjiga u suštini predstavlja pogrešnu interpretaciju Marksove teorije, pa sam odlučio da se njome kritički pozabavim. Počeo sam pisanjem rada o prvoj glavi, koja čini osnovu Marksove teorije i Hajnrihove interpretacije. Ovaj rad sam predstavio na Zum (Zoom) konferenciji koju je sponzorisao Nacionalni univerzitet Gjeongsang u Južnoj Koreji (Gyeongsang National University) u junu 2021. godine. Paula Rauhala (Paula Rauhala), pomoćni urednik Palgrejvove (Palgrave) edicije ’Marx, Engels and Marxism’, gledala je moje izlaganje, uspostavila kontakt sa mnom i predložila da napišem dužu verziju moga rada kao Palgrejv Pivot knjigu. Pivot knjiga je novi Palgrejvov projekat kratkih knjiga, s ograničenjem od 50,000 reči (koje sam premašio za 10,000 reči). Zahvalan sam Pauli na tom predlogu i ova mala knjiga je rezultat toga.

Zamolio bih Vas da nam date siže Vaše knjige.

Moja knjižica predstavlja detaljnu tekstualnu analizu prve glave Marksovog Kapitala i Hajnrihove interpretacije te glave. Knjiga se sastoji iz samo četiri poglavlja. Prvo poglavlje predstavlja moju interpretaciju Marksove teorije vrednosti iz prve glave Kapitala, uključujući deo o svakom od četiri poglavlja Marksove prve glave. Drugo poglavlje predstavlja Hajnrihovu interpretaciju prve glave Kapitala i moju detaljnu kritiku, s ista četiri dela. Treće poglavlje se bavi rukopisom od 55 stranica pod nazivom „Dodaci i izmene u prvom tomu Kapitala” („Ergänzungen und Veränderungen zum ersten Band des ‘Kapitals’”), koji je Marks napisao 1872. godine pripremajući drugo nemačko izdanje prvog toma Kapitala i koji se uglavnom odnosi na treće poglavlje prve glave. Hajnrih je istakao ovaj rukopis u svojoj knjizi i prethodnim radovima da bi pružio tekstualnu potporu za svoju interpretaciju prve glave. Ovaj važan rukopis još uvek nije preveden na engleski. Prevod odlomka od četiri stranice uključen je u Hajnrihovu knjigu kao dodatak. Stoga, treće poglavlje moje knjige predstavlja moju interpretaciju ovog rukopisa i kritiku Hajnrihove interpretacije. Prevod celog ovog rukopisa trebalo bi da bude prioritet broj jedan za marksističku nauku. Moja knjiga predstavlja veoma apstraktnu teoriju o najapstraktnijem delu Marksove teorije, početnoj glavi u kojoj on izlaže osnovu svoje radne teorije vrednosti. Marks je u predgovoru za prvo izdanje Kapitala rekao da u svakoj nauci važi da je svaki početak težak, a to se svakako odnosi i na njegovu teoriju. Najbolji način da pročitate moju knjigu je da vam Hajnrihova knjiga i prvi tom Kapitala budu pri ruci.

Kako biste rezimirali glavne zaključke Vaše knjige?

Glavni zaključci moje knjige su sledeći:

Predmet analize prve glave je roba, ne zasebna, izolovana roba, već reprezentativna roba, roba koja predstavlja sve robe i svojstva koja su zajednička svim robama (upotrebnu vrednost i razmensku vrednost). U predgovoru prvom izdanju Kapitala, Marks je opisao robu kao ’elementarni oblik’ ili ’ćelijski oblik’ kapitalističke proizvodnje. Stoga, Marks analizira svojstva reprezentativne robe slično načinu na koji citologija analizira svojstva reprezentativne ćelije. To je kao da stavite robu pod mikroskop i analizirate njena glavna svojstva. Pretpostavlja se da je Marksova reprezentativna roba u prvoj glavi proizvedena, ali da još nije razmenjena. Ovo je ključno za kritiku Hajnrihove interpretacije. Prema Hajnrihu, predmet analize prve glave nisu svojstva reprezentativne robe, već ono što on naziva ’odnosom razmene’ dve robe, za koji tvrdi da je krajnji rezultat dve stvarne razmene dve robe i novca na tržištu.
Vrednost robe se u prvom poglavlju prve glave izvodi iz svojstva razmenske vrednosti reprezentativne robe (tj. iz svojstva da je svaka roba jednaka svim drugim robama u određenim razmerama). Ovaj opšti odnos jednakosti između svake robe i svih roba iziskuje zajedničko svojstvo koje poseduju sve robe i koje određuje razmere u kojima su različite robe jednake. Marks je tvrdio da je ovo zajedničko svojstvo svih roba koje određuje njihove razmenske vrednosti opredmećeni apstraktni ljudski rad sadržan u robama. A potonji je rezultat apstraktnog ljudskog rada utrošenog u proizvodnji da bi se robe proizvele. S druge strane, prema Hajnrihu, vrednost robe nije izvedena iz odnosa jednakosti između svih roba, nego iz analize ’odnosa razmene’ između dve robe, za koji tvrdi da pretpostavlja stvarnu razmenu dve robe i novca na tržištu.
Veličina vrednosti svake robe je ’određena samo’³ količinom društveno potrebnog radnog vremena utrošenog u proizvodnji da bi se proizvela svaka roba. S druge strane, Hajnrih tvrdi da veličina vrednosti robe delimično zavisi od odnosa ponude i tražnje za robom na tržištu. Ovo je najpoznatnija pretpostavka interpretacije Marskove teorije vrednosti čiji je on predstavnik.
Rad koji proizvodi robe ima dvojaki karakter u oblasti proizvodnje: i konkretni i apstraktni rad su osobine istog radnog procesa u oblasti proizvodnje. Drugo poglavlje prve glave naročito predstavlja veoma jak tekstualni dokaz koji podržava ovu interpretaciju dvojakog karaktera rada koji proizvodi robe. Tkanje i krojenje su Marksova dva primera iz drugog poglavlja. Radni proces tkanja proizvodi upotrebnu vrednost platna, a njegov dvojaki karakter je takođe apstraktni ljudski rad koji proizvodi vrednost platna. Isti dvojaki karakter važi i za radni proces krojenja (i sve druge specifične radne aktivnosti). Vrednosti platna i kaputa upoređuju se upoređivanjem radnog vremena potrebnog za proizvodnju svakog od njih i ništa se ne govori o razmeni u ovom poglavlju. S druge strane, Hajnrih tvrdi da je rad u oblasti proizvodnje samo konkretni rad i da još nije apstraktni. Apstraktni rad nastaje samo u razmeni i stoga dvojaki karakter rada koji proizvodi robe postoji samo u razmeni. Prema njegovoj interpretaciji, krojenje i tkanje (i svaki drugi radni proces) imaju samo jedan karakter u oblasti proizvodnje, a ne dvojak. Ova interpretacija očigledno protivreči drugom poglavlju.

Zamolio bih Vas da kažete nešto više o Hajnrihovoj interpretaciji ’odnosa razmene’. Čini se da je u pitanju ključni pojam u njegovoj interpretaciji.

Fred Mozli: Hajnrihov pojam ’odnosa razmene’ je sasvim specifičan za njega. Niko drugi ne ističe toliko ovaj pojam, niti ga definiše na način na koji on to čini. To je novi pojam u njegovoj interpretaciji i nije uključen u knjigu An Introduction to the Three Volumes of Karl Marx’s Capital (New York, NY: Monthly Review Press, 2012).⁴ Nažalost, on ga ne objašnjava najbolje u poslednjoj knjizi, naročito za takav ključni pojam. U njegovoj knjizi iz 2012. godine nema ništa o ovom pojmu; postoji samo jedna i po stranica u dodatku na kraju knjige o apstrakcijama koje rezultuju ovim pojmom (na koji on ne upućuje ni u jednom drugom delu knjige) i jedna i po stranica u njegovoj prvoj raspravi o ovom pojmu na stranama 53 i 54. On zatim samo pretpostavlja svoju interpretaciju i primenjuje je na različite pasuse Marksovog teksta. Prilično sam siguran da većina Marksovih čitalaca (naročito početnika) neće razumeti značenje i značaj Hajnrihovog pojma odnosa razmene. Jedna mlada marksistički orijentisana teoretičarka iz Australije je napisala recenziju (od 2,000 reči) Hajnrihove knjige za veb sajt Marx & Philosophy Review of Books u kojoj nijednom nije pomenula pojam odnosa razmene. I sam sam morao da se potrudim da bih ga razumeo, jer je prilično loše objašnjen. Hajnrih definiše odnos razmene kao trampu dve robe. Uzmimo jedan od njegovih primera, koji je pozajmljen od Marksa: 1 kvarter pšenice razmenjuje se za x masti za obuću.

Hajnrih tvrdi da se čini kao da ovaj primer upućuje na direktnu trampu dve robe, ali dodaje da to nije slučaj, jer se direktna trampa retko dešava u kapitalizmu. Umesto toga, on interpretira odnos razmene dve robe kao krajnji rezultat dva stvarna čina razmene dve robe i novca na tržištu. Tako se 1 kvarter pšenice prodaje za 10 šilinga, a 10 šilinga se koristi za kupinu x masti za obuću. Važno je istaknuti da Hajnrihov pojam odnosa razmene dve robe pretpostavlja stvarnu razmenu dotičnih roba i novca na tržištu. On ne precizira jasno da li su ovi činovi razmene, koji su pretpostavljeni u njegovoj interpretaciji odnosa razmene, uzeti kao stvarni činovi razmene na tržištu. Međutim, oni moraju biti stvarni da bi bili u skladu s njegovom opštom interpretacijom, prema kojoj robe poseduju vrednost samo ako su zaista razmenjene na tržištu. Prema Hajnrihovoj interpretaciji, pre stvarne razmene robe ne poseduju vrednost (zaista, proizvodi nisu čak ni robe). Proizvodi rada postaju robe, a robe dobijaju vrednost samo kao rezultat stvarne razmene na tržištu. Stoga, pošto se pretpostavlja da robe koje Marks analizira u prvoj glavi (npr. pšenica i mast za obuću) imaju vrednost, da bi to bilo u skladu sa Hajnrihovom opštom interpretacijom, on takođe mora pretpostaviti da su ove robe zaista prodate i kupljene na tržištu. Ako robe nisu bile zaista razmenjene na tržištu, onda one prema Hajnrihovoj opštoj interpretaciji ne bi imale vrednost. Međutim, ne postoji apsolutno nijedan tekstualni dokaz ni u jednom od nekoliko Marksovih nacrta prve glave koji bi podržao Hajnrihovu čudnu interpretaciju odnosa razmene dve robe – da on pretpostavlja stvarne činove razmene ove dve robe i novca na tržištu. Ova interpretacija je Hajnrihov izum. On ne navodi druge autore sa sličnim shvatanjem odnosa razmene jer takvih autora nema. A odnos razmene je najvažniji pojam u Hajnrihovoj interpretaciji prve glave. Ako njegov ključni pojam odnosa razmene predstavlja pogrešnu interpretaciju Marksove teorije, onda je ostatak njegove interpretacije prve glave pogrešan i neprihvatljiv.

Mislim da je jasno da je predmet analize prve glave roba, reprezentativna roba koja služi za analizu svojstava koja su zajednička svim robama – upotrebne vrednosti i vrednosti. Prva glava se uopšte ne bavi razmenom. Roba koja je analizirana u prvoj glavi je proizvedena, ali još uvek nije razmenjena. Razmena se ne razmatra do druge glave (’Proces razmene’). Poslednjih nedelja, pripremajući se za konferenciju i ovaj razgovor, bolje sam shvatio da postoji suštinska protivrečnost u onome što Hajnrih pokušava da postigne u svojoj poslednjoj knjizi. U svojim prethodnim radovima izneo je (više puta i širom sveta) snažnu interpretaciju Marksove teorije vrednosti, prema kojoj vrednost robe postoji samo kao rezultat stvarne razmene na tržištu. Pre razmene, roba ne poseduje vrednost (poseduje samo upotrebnu vrednost). Da bi tekstualnim dokazom podržao ovu interpretaciju, on je koristio mnoštvo važnih pasusa koji su uzeti iz različitih tekstova izolovano i van konteksta. Kao što znamo, uvek se mogu pronaći pasusi koji deluju kao da podržavaju skoro svaku interpretaciju Marksove teorije, a Hajnrih je veoma dobar u ovoj igri citata. Međutim, njegova najnovija knjiga je drugačija; ona predstavlja pokušaj da se prvih sedam glava prvog toma, naročito prva glava, interpretiraju u skladu s njegovom opštom teorijom – a Marks kao prvobitni pristalica te teorije. Hajnrih ide od stranice do stranice prve glave i pokušava da dosledno interpretira ključne pasuse na svoj način. Ovo je veoma težak zadatak, jer ima toliko pasusa u ovim glavama, naročito u prvoj, koji su u suprotnosti sa njegovom opštom interpretacijom. Zaista, po mom mišljenju, Hajnrihov zadatak je nemoguć. Moja knjiga prati njegove detaljne komentare rečenicu po rečenicu i ukazuje na greške u njegovoj interpretaciji.

Šta je bilo glavno neslaganje između Vas i Hajnriha prilikom predstavljanja Vaše knjige na nedavno održanoj konferenciji?

Očekivano, glavno neslaganje na konferenciji bilo je u vezi sa značenjem odnosa razmene u dva pasusa prvog poglavlja. On je tvrdio da sam pogrešno interpretirao Marksov pojam odnosa razmene, ne kao čin razmene između dve robe, već kao odnos jednakosti, te da sam Marksovo značenje odnosa razmene u pomenuta dva pasusa zamenio svojim značenjem. Tvrdio je i da su ova dva pasusa dokaz da prvo poglavlje analizira pojedinačne robe kao deo odnosa razmene. Ali to nije tačno. Nisam prosto zamenio Marksovo značenje odnosa razmene svojim značenjem. Umesto toga, tvrdio sam da je odnos razmene u ovim pasusima sinonim za razmensku vrednost. Razmenska vrednost svake robe je definisana u prethodnim pasusima prvog poglavlja kao svojstvo svake robe koje je jednako svim drugim robama u određenim razmerama koje su međusobno konzistentne.⁵ To implicira da sve robe poseduju zajedničko svojstvo koje određuje razmere u kojima su različite robe jednake. Dakle, odnos razmene dve robe u ovim pasusima je isto što i odnos jednakosti između dve robe, što implicira nužnost zajedničkog svojstva koje poseduje svaka od njih. Suprotno tome, tvrdio sam da je Hajnrih taj koji pogrešno interpretira Marksov pojam odnosa razmene svojom čudnom definicijom – kao krajnjeg rezultata stvarne razmene dve robe i novca na tržištu. Ne postoji apsolutno nikakav tekstualni dokaz koji bi podržao ovu interpretaciju stvarne tržišne razmene pretpostavljene u prvoj glavi. Moja interpretacija odnosa razmene kao odnosa jednakosti između roba je mnogo smislenija i verodostojnija od Hajnrihove zamršene i čudne interpretacije.

Postoje li druge stvari koje biste želeli da naglasite?

Želim da pomenem i Hajnrihovo neobično tumačenje reči ’zajednički’ u Marksovom izvođenju pojma vrednosti u prvom poglavlju – da je vrednost zajedničko svojstvo koje određuje razmensku vrednost robe – jer predstavlja važno mesto u njegovoj interpretaciji, koje je isticao u svim svojima radovima, uključujući i knjigu koju kritikujem. Uzmite završni pasus Marksovog izvođenja pojma vrednosti: ’Te stvari predstavljaju još samo to da je na njihovo proizvođenje utrošena ljudska radna snaga, da je u njima nagomilan ljudski rad. Kao kristali ove društvene supstancije, koja im je zajednička, one su vrednosti – robne vrednosti’.⁶ Tvrdim da je Marksovo značenje izraza ’koja im je zajednička’ uobičajeno značenje reči ’zajedničko’, tj. da svaka pojedinačna roba zasebno poseduje isto svojstvo. S druge strane, Hajnrih tvrdi da je značenje reči ’zajedničko’ u ovom i drugim pasusima dvosmisleno, tj. može značiti i svojstvo koje poseduje svaka pojedinačna roba, ali ne zasebno, već samo zajedno sa drugom robom u odnosu razmene (opet odnos razmene!) i da na to Marks misli ovde i drugde kada kaže da je vrednost zajedničko svojstvo robe. Prema njegovom mišljenju, van odnosa razmene pojedinačna roba ne poseduje ’zajedničko svojstvo’ vrednosti. Međutim, ne mislim da je značenje izraza ’koja im je zajednička’ imalo dvosmisleno; Marks navodi da je zajedničko svojstvo roba ljudski rad koji je sadržan u njima kao rezultat rada utrošenog na njihovu proizvodnju (svake od njih), pre i nezavisno od razmene sa drugima robama. U ovom ključnom završnom pasusu ništa se ne kaže o razmeni i odnosu razmene.

Malo pre upravo citiranog pasusa, Marks navodi geometrijski primer površine kao zajedničkog svojstva različitih geometrijskih oblika. Površina je ’zajedničko svojstvo’ svakog oblika, nezavisno od njenog poređenja sa površinom drugog oblika. Sličnost između površine geometrijskih oblika i vrednosti roba je u tome što, u oba slučaja, predmeti poseduju zajedničko svojstvo nezavisno od kvantitativnog poređenja između njih. Hajnrih ne komentariše ovaj poučni geometrijski primer, koji je u suprotnosti sa njegovom interpretacijom po kojoj se zajednički element vrednosti stvara u samoj razmeni. Jasno je da se površina geometrijskih oblika ne stvara poređenjem njihovih površina. Još jednu stvar želim da pomenem. Radeći na ovoj knjizi, prvi put sam primetio da je Marks više puta koristio izraz ’sopstvena vrednost’⁷ za pojedinačne robe u trećem poglavlju prve glave (sedam puta); na primer, ’sopstvena vrednost’ 10 aršina platna ili ’sopstvena vrednost’ kaputa (videti str. 100 i 104–106 moje knjige). Sopstvene vrednosti platna i kaputa se porede i izjednačavaju, a razmena se ne pominje. Ovi pasusi su jasan i nedvosmislen tekstualni dokaz da svaka pojedinačna roba poseduje svoju ’sopstvenu vrednost’, nezavisno od činova razmene roba i novca na tržištu. Ovo je u direktnoj suprotnosti sa Hajnrihovom interpretacijom po kojoj pojedinačna roba poseduje vrednost samo ako je stvarno razmenjena za novac na tržištu. Hajnrih citira samo tri od sedam mesta na kojima se pojavljuje izraz ’sopstvena vrednost’ i daje malo ili nimalo komentara na bilo koje od njih. Dva puta citira susedne, ali ne i ove prosvetljujuće rečenice.

Kakvu razliku pravi ova rasprava o pojedinostima Marksove teorije vrednosti u široj slici?

Mislim da je važno razjasniti pojedinosti Marksove teorije vrednosti jer je ona osnova za njegovu teoriju viška vrednosti kao teoriju eksploatacije u prvom tomu. Teorija vrednosti je takođe osnova njegove teorije o padu profitne stope i krize, koje ste Vi tako dobro prikazali u svojim delima. U predgovoru prvom izdanju Kapitala, Marks je napisao: ’Čoveku bez obrazovanja čini se da se analiza tog oblika⁸ vrti u samim domišljanjima. Doista se tu i radi o domišljanjima, ali samo kao u mikroskopskoj anatomiji’.⁹ Mikroskopska anatomija je neophodna za razumevanje organskih tela, a na sličan način je Marksova teorija vrednosti neophodna za razumevanje kapitalističke ekonomije. Moja knjiga se specifično bavi Hajnrihovom knjigom, ali se uopšteno odnosi na interpretaciju Marksove teorije čiji je on predstavnik. I moj zaključak je da se Marksova teorija vrednosti ne može smisleno interpretirati kao teorija čiji je Hajnrih predstavnik. Trebalo bi da napustimo dotičnu interpretaciju Marksove teorije. Zabrinut sam zbog Hajnrihovog uticaja na razumevanje Marksove teorije. Njegova interpretacija je veoma uticajna u Nemačkoj i drugim zemljama u svetu, naročito među mladima. Ja sam uveren da je u pitanju suštinski pogrešna interpretacija Marksove teorije. Zato mislim da je važno baviti se njegovom popularnom, ali pogrešnom interpretacijom. Nadam se da će moju knjigu posebno čitati mladi ljudi i da će ih ona podstaći da dublje prouče Marksovu teoriju u prvoj glavi Kapitala i dalje.¹⁰

S engleskog preveli Andrej Tovilović i Nenad Bradonjić. Tekst je prvobitno objavljen na autorovom blogu „The Next Recession” 23. decembra 2023. godine. Zahvaljujemo se na odobrenju da ga prevedemo na srpski. Prim. prev.

MAJKL ROBERTS

MARKSISTIČKI EKONOMISTA. VIŠE OD 40 GODINA JE RADIO U LONONSKOM SITIJU I ISTOVREMENO BIO POLITIČKI AKTIVISTA UNUTAR RADNIČKOG POKRETA. NAPISAO JE I PRIREDIO NEKOLIKO KNJIGA, MEĐU KOJIMA SE POSEBNO ISTIČU THE LONG DEPRESSION: MARXISM AND THE GLOBAL CRISIS OF CAPITALISM (CHICAGO, IL: HAYMARKET BOOKS, 2016) I CAPITALISM IN THE 21ST CENTURY: THROUGH THE PRISM OF VALUE (LONDON, UK: PLUTO PRESS, 2022) U KOAUTORSTVU SA GULJELMOM KARKEDIJEM (GUGLIELMO CARCHEDI). REDOVNO PIŠE KOMENTARE I ANALIZE NA SVOM BLOGU „THE NEXT RECESSION”.

Možda će ti se svideti i

Razgovor sa Nancy Fraser: Kanibalistički kapitalizam i značenje socijalizma u XXI veku

Razgovor sa Philipom Golubom. Moć, profit i prestiž – o američkom i kineskom imperijalizmu

Razgovor sa Borislavom Mikulićem. Humanistički marksizam i jugoslovenska praxis filozofija (II deo)