Da li građani imaju moć da prodišu?
Upravo zbog nedostatka važnih informacija i niskog nivoa učešća građana u procesu donošenja odluka, nastala je potreba za alternativnim načinima uključivanja građana.
Republika Srbija je deveta u svetu po broju prevremenih smrti nastalih kao posledica zagađenja životne sredine. Veliki udeo u tome ima jako zagađen vazduh, zbog čega godišnje premine više hiljada ljudi, a oko 14.000 biva hospitalizovano. Kako je gotovo 4 miliona ljudi izloženo zagađenom vazduhu, ovaj ekološki problem je jedan od gorućih u zemlji. Zbog toga je od izuzezne važnosti da se građani informišu o ovoj temi i uključe u aktuelne procese, kako bi doprineli rešavanju problema i otklonili rizik po sopstveno zdravlje.
Srbija se nalazi na prvom mestu u Evropi i veoma visokom devetom mestu na svetu kada se radi o broju prevremenih smrti na 100.000 stanovnika nastalih kao posledica zagađenja životne sredine, što je vidljivo iz podataka Globalne alijanse za zagađenje i zdravlje. Situacija u vezi sa vazduhom je među najkritičnijim. Prema Programu zaštite vazduha za period od 2022. do 2030. godine, više hiljada ljudi premine, a oko 14.000 biva hospitalizovano usled prekomernog zagađenja vazduha, na godišnjem nivou. Jedan od glavnih uzroka jeste viša koncentracija suspendovanih PM2.5 i PM10 čestica. Ove čestice, znatno manje od zrna peska, predstavljaju mešavinu prašine, dima i čađi, koje nastaju usred nedovoljno kvalitentih individualnih ložišta u domaćinstvima, kao i iz toplana manje snage. Prema zdravstvenim istraživanjima, one povećavaju rizik od dobijanja raka respiratornih organa. Ovo je posebno važna činjenica, kada na umu imamo da približno 4 miliona ljudi u Srbiji živi u sredinama sa prekomernim zagađenjem vazduha. Među njima najviše pogođeni ovim problemom jesu deca, stari, trudnice kao i ljudi koji boluju od plućnih i kardiovaskularnih bolesti.
Iz tog razloga, od ključnog je značaja da se vrši monitoring kvaliteta vazduha, i to na adekvatan način. U odnosu na prethodnu godinu, vidljiv je napredak, kako je većina gradova koji su budžetirali monitoring kvaliteta vazduha dostavilo svoje podatke Agenciji za zaštitu životne sredine. Ipak, u Srbiji još uvek ne postoji sveobuhvatni monitoring kvaliteta vazduha. Od 72 merne stanice, više od pola ne meri koncentraciju PM2.5 čestica, koje su najopasnije po zdravlje građana. Na taj način ne može se doneti adekvatna ocena kvaliteta vazduha, a više od milion građana živi u neznanju o potencijalnim rizicima po javno zdravlje. Novi Pazar zauzima prvo mesto kada se govori o koncetracijama PM2.5 čestica, sa značajnim pogoršanjem nivoa u odnosu na 2020. godinu. Posebno brine činjenica da su javne vlasti u Novom Pazaru odbile inicijativu za izradu i donošenje Plana kvaliteta vazduha, što je dokument usmeren na rešavanje ovog problema, ali i zakonska obaveza predvišena Zakonom o zaštiti vazduha. Što se PM10 čestica tiče, Valjevo je tu apsolutni rekorder sa velikim brojem dana u kojima su prekoračene dnevne granične vrednosti koncentracije u vazduhu.
Potencijalno rešenje: građanska nauka ili deliberacija?
Kako bi došlo do rešenja nekog problema, on prvobitno mora biti identifikovan. Građani mogu doprineti monitoringu kvaliteta vazduha kroz građanska merenja. Oni mogu nabaviti svoje senzore i instalirati ih kako bi pratili količinu suspendovanih PM čestica u vazduhu. Nažalost, trošak dobavljanja senzora pada na same građane, iako je bilo i slučajeva nabavljanja i deljenja senzora od strane organizacija nevladinog sektora u okviru projekata poput „Vidljivi podaci za nevidljiv vazduh“. Dobijeni podaci sa takvih senzora kasnije bivaju integrisani i vidljivi na par sajtova i aplikacija koje su kreirane da objavljuju podatke građanskog merenja svim stanovnicima zemlje. Na primer, u 2021. godini, od 35 gradova u kojima su aktivisti postavili senzore, u čak 23 je izmereno prekoračenje granične vrednosti PM čestica. Stanje je bilo naročito kritično za vreme grejne sezone, odnosno od novembra do februara. Na ovaj način, širi se svest i podstiče se rasprava o nivou zagađenja vazduha. Time mogu postaviti monitoring kvaliteta vazduha od strane zvaničnih institucija na sam vrh političke agende donosioca odluka. Građani na taj način, kroz uključivanje u mrežu monitoringa i širenje svesti mogu zagovarati odvajanje sredstava za lokalne stanice za monitoring prilikom kreiranja budžeta lokalnih samouprava. To je jedan od ključnih koraka za rešavanje problema ili makar ublažavanje posledica koje on izaziva. Još jedan od negativnih primera dolazi nam iz Novog Pazara, gde nisu jasno vidljiva odvojena sredstva za monitoring kvaliteta vazduha. Za unapređenje životne sredine i smanjenje broja dana sa zagađenim vazduhom nisu postavljene ciljane vrednosti, a sama sredstva smanjenja su za više od 50% u odnosu na budžet za 2022. godinu. Samo na osnovu zvaničnih podataka mogu se kreirati i sprovoditi mere javnih politika usmerene na kvalitet vazduha. Tako je, Zakonom o zaštiti vazduha predviđeno usvajanje lokalnih Planova kvaliteta vazduha u područijima u kojima je izmerena previsoka koncentracija zagađujućih materija i čestica. Situacija sa ovim dokumentima je problematična, pošto još uvek nedostaje njihovo usvajanje u Kragujevcu, Kraljevu, Zaječaru, Valjevu, Novom Pazaru, Paraćinu, Čačku i Loznici.
Pored toga, građani se mogu uključiti u javne rasprave, gde mogu imati uvid u nacrte dokumenata i predlagati izmene i dopune. Ipak, često rokovi za upoznavanje sa dokumentima su prekratki, pošto se radi o složenoj i stručnoj materiji. Pored toga, ovakvi praćeni su i brojnim proceduralnim propustima. Na primer, javna rasprava o Nacrtu Plana kvaliteta vazduha Grada Beograda je 2021. godine trajala samo 15 dana, što je svakako prekratak rok da se javnost upozna sa sadržajem dokumenta. Kratkim rokom je prekršena i Uredba o učešću javnosti u izradi određenih planova i programa u oblasti zaštite životne sredine, u kojoj je nedvosmisleno iskazano da rok za javni uvid u dokumenta ne može biti kraći od 30 dana.
Kao primer problematične prakse i stanja u ovoj oblasti jeste Grad Valjevo. Prema podacima Agencije za zaštitu životnu tu je zabeležen najveći broj dnevnih prekoracenja emisija suspendovanih PM10 cestica, što je izmereno čak 174 puta, najviše u čitavoj državi. Pored toga, u Valjevu je izmerena i najveća dnevna koncentracija PM10 čestica. Nažalost, Valjevo je takođe na drugom mestu kada govorimo o prekoračenjima godišnje granične vrednosti za PM2.5 čestice. Prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije u saradnji sa Institutom za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, prekomerna koncentracija PM čestica vazduhu dovela je do preuranjene smrti 242 stanovnika. Uprkos svemu navedenom, u Gradu Valjevu nisu usvojena ključna dokumenta za borbu protiv ovih problema, poput Plana kvaliteta vazduha i Kratkoročnog akcionog plana kvaliteta vazduha, što je obaveza predviđena Zakonom o zaštiti vazduha.
Upravo zbog nedostatka važnih informacija i niskog nivoa učešća građana u procesu donošenja odluka, nastala je potreba za alternativnim načinima uključivanja građana. Krajem 2020. godina, Institut za filozofiju i društvenu teorije je implementirao model građanske skupštine u nameri da stvori prostor za informisanje i uključivanje javnosti u diskusiju o kvalitetu vazduha u Valjevu. Za potrebe učešća u građanskoj skupštini nasumično je odabrano 32 učesnika sa fokusom na grupe koje su najviše pogođene problemom zagađenog vazduha. Oni su pre samog događaja dobili informativne materijale radi upoznavanja sa problemom o kom se diskutuje. Sam proces se sastojao od 4 sesije gde su građani imali prilike da, pored međusobne diskusije, imaju i dve sesije za postavljanje pitanja ekspertima i donosiocima odluka. Međutim, nizak odziv donosioca odluka, kao i nezainteresovanost da daju adekvatne odgovore na pitanja građana dovoljno govori o zatvorenosti institucija u Srbiji kada je reč o učešću građana. Na kraju procesa, građani su doneli određene preporuke koje se kreću u dve grupe. Prva grupa se tiče donošenja i sprovođenja svih planskih akata, kao i vršenja adekvatnog monitoringa kvaliteta vazduha podrazumevajuči alarmiranje javnosti u slučaju opasnosti po javno zdravlje. Druga je usmerena na konkretne mere poput subvencija za prelazak na sistem daljinskog grejanja i za izolaciju i PVC stolariju, kao i korišćenje kvalitetnijeg uglja u toplanama. Sami učesnici su bili zadovoljni rezultatima građanske skupštine, kao i interakcijom sa ekspertima, što se ne može reči i za sesiju sa donosiocima odluka.
Kvalitet vazduha, sa svojim velikim i negativnim uticajem na javno zdravlje, svakako jeste gorući problem sa kojim se stanovnici Republike Srbije suočavaju. Donosioci odluka, bilo na nacionalnom bilo na lokalnom nivou su često neoudlučni i nedovoljno efikasni u rešavanju ovog problema. Situacija je takva bilo da se radi o monitoringu kvaliteta vazduha, učešću javnosti u donošenju dokumenata iz oblasti kvaliteta vazduha ili u odnošenju samih dokumenata koji bi trebalo da doprinesu poboljšanju kvaliteta vazduha. Građani svojim informisanjem i uključivanjem u aktelne procese mogu držati predstavnike vlasti odgovornim. Uključivanjem u građansku mrežu monitoringa mogu obezbediti alternativne podatke, i na taj način alarmiraju javnost.
Građani svakako poseduju alate da se na adekvatan način uključe u rešavanje ovog problema i da se bore za čist vazduh bilo putem građanskih merenja radi podizanja svesti javnosti o nivou zagađenosti vaduha, bilo putem protesta i okupljanja, ali i putem alternativnih načina uključivanja poput građanskih skupština.
Tekst je nastao u okviru projekta „Unapređenje građanskog učešća“ koji realizuje Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerziteta u Beogradu uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji. Sadržaj članka i izneti stavovi su isključiva odgovornost autora i ne odražavaju nužno stavove i mišljenja Ambasade Sjedinjenih Američkih Država.
NEMANJA ANĐELKOVIĆ
ISTRAŽIVAČ-PRIPRAVNIK AN INSTITUTU ZA FILOZOFIJU I DRUŠTVENU TEORIJU UNIVERZITETA U BEOGRADU.