Fudbaleri i naučni istraživači



Četrdeset miliona evra godišnje, odnosno 110.000 evra po danu, to jest 4.500 evra po satu, čak i kad spava: plata fudbalera Lionela Mesija u Pari Sen Žermenu dostizala je toliko vrtoglavu cifru da je  postalo teško to zamisliti. Poređenje ove plate sa novcem uloženim u biološka i zdravstvena istraživanja ogoljava prioritete koji uobličavaju naša društva

Print Friendly, PDF & Email



Koincidencije ponekad umeju biti poučne. Dnevni list Le Monde je 10. avgusta 2021. objavio da će neto plata fudbalera Lionela Mesija u klubu Pari-Sen-Žermen (PSŽ) iznositi 40 miliona evra godišnje, kao i da će prosečna plata šefova 40 najvećih francuskih preduzeća preći sa 3,8 miliona evra u 2020. na 5,3 miliona u 2021. Nekoliko stranica kasnije, otkrivamo da godišnji budžet Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC) iznosi 6 miliona evra godišnje. Dakle, plata fudbalske zvezde odgovara skoro sedmogodišnjem budžetu institucije koja obuhvata 195 država članica, koordinira rad stotina međunarodnih naučnika i obavlja posao od suštinskog značaja za razumevanje uzroka i posledica globalnog zagrevanja.

Naš je predlog da se Mesijeva plata iskoristi kao nova merna jedinica. Nazvaćemo je „VB-godina”, skraćeno od „godina velikog bogatstva”. Inače, iznos od 40 miliona evra je nesumnjivo daleko niži od realnog, budući da su, po proceni časopisa Forbs, prihodi ovog igrača u 2020. godini, uključujući reklamne ugovore, dostigli 126 miliona dolara (103 miliona evra). Ali hajde da se držimo ovog iznosa od 40 miliona, odnosno 110.000 evra dnevno, od čega bi se, tokom godinu dana, mogla isplaćivati prosečna plata za 1500  Francuza.

Ova nova merna jedinica zaslužuje da je uporedimo sa budžetom za istraživanja u biologiji i zdravstvu, za koje bi se moglo pomisliti da su prioritet vlade. Dva nedavna izveštaja pružaju detaljan presek stanja u pogledu ovog pitanja1Arnold Migus et al. „Réformer la recherche en sciences biologiques et en santé”, Nacionalni medicinska akademija i Nacionalna farmaceutska akademija, Pariz, 2021; „Le financement et l’organisation de la recherche en biologie-santé ”, izveštaj br. 4373 skupštinskog odbora za evaluaciju naučnih i tehnoloških izbora, Nardona skupština, Pariz, 15. jul 2021.. Prva stvar koja se može primetiti, jeste to da je, između 2015. i 2020, udeo budžeta Ministarstva za istraživanje i visoko obrazovanje posvećen biologiji i zdravstvu smanjen za 400 miliona evra. Druga stvar koja upada u oči, jeste da iznos subvencije koju država isplaćuje Nacionalnom institutu za zdravlje i medicinska istraživanja (Inserm) i Institutu bioloških nauka Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS), već petnaest godina stagnira između 56 i 57 miliona evra, ne računajući plate. Iz toga sledi da je 1,4 VB-godina dovoljna da finansira oko četiri stotine istraživačkih centara iz domena biologije i zdravlja, u kojima radi više od trideset hiljada ljudi.

Utrkivanje za tendere

U ovakvim uslovima, istraživački timovi moraju da obezbede veći deo finansiranja iz drugih izvora, pošto godišnje javne subvencije jedva pokrivaju osnovne operativne troškove i održavanje tehničke opreme u laboratorijama. Ova dodatna sredstva mogu biti državna, poput sredstava koje dodeljuje Nacionalna istraživačka agencija (ANR), ili ih mogu dodeljivati lokalne vlasti, Evropska unija, dobrotvorne organizacija itd. Kako je stopa uspešnosti na tenderima i dalje niska – oko 16% na tenderu ANR-a2U okviru programskog zakona za istraživanje planirano je povećanje sredstava ANR-a sa povećanjem od milijardu evra tokom sedam godina, kako bi se stopa uspešnosti na tenderima dovela na 30%., istraživači ulažu veliki deo svog vremena u traženje grantova iz više postojećih izvora, ne računajući vreme koje utroše na evaluaciju projekata svojih kolega, a sve to na uštrb svojih nastavnih i istraživačkih obaveza. Nadalje, ukoliko se sredstva obezbede, njihova odgovarajuća upotreba mora da se pravda pisanjem niza izveštaja o napretku i aktivnostima, što dodatno oduzima dragoceno vreme za rad.

U svetlu ovog izrazito kompetitivnog konteksta, pogledajmo primer u direktnoj vezi sa zdravstvenom krizom, kada je ANR, u periodu između marta 2020. i marta 2021, finansirala 279 projekata koji se bave kovidom-19 u ukupnom iznosu od 36 miliona evra. Drugim rečima, resursi koje je ova agencija namenila za podršku svim nacionalnim istraživanjima o suštinskim pitanjima javnog zdravlja, manji su od jedne godišnje plate Lionela Mesija. U istom periodu, Francuska je ukupno, računajući  i evropska sredstva, uložila 530 miliona evra (13,25 VB-godina) u sva istraživanja o kovidu, dok su Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo uložile tri puta više3Solveg Godlik, „Recherche sur le Covid : la Cour des comptes fustige l’absence de ‘chef de file’”, Les Echos, Pariz, 29. jul 2021..

Što se naučnih zaposlenja tiče, broj stalno zaposlenih u istraživačkim organizacijama opada, dok je na univerzitetima relativno stabilan, s tim da broj studenata masovno raste. U CNRS-u je za petnaestak godina izgubljeno skoro 1.500 radnih mesta za istraživače, inženjere i tehničare. U ovom konteksu, gde broj novozaposlenih i dalje ne nadoknađuje broj odlazećih radnika, vlada je odlučila da dodatno smanji broj radnih mesta. Međutim, trošak radnog mesta jednog istraživača za period od četrdeset godina  (mada su karijere u ovoj oblasti često kraće, zbog kasnijeg doba zapošljavanja) zahteva budžet između 3 i 4 miliona evra, odnosno između 0,075 i 0,1 VB-godina,  dok troškovi inženjerskih ili tehničarskih mesta predstavljaju oko 0.09 VB-godina. Dakle, devet godina Mesijeve plate bi finansiralo pedeset istraživačkih radnih mesta i isto toliko tehničara, uključujući doprinose poslodavaca, za period od četrdeset godina.

Pandemija kovida-19 ogolila je i dodatno gurnula niz brdo francuska istraživanja u domenu biologije i zdravlja. Uprkos pojedinim izuzetnim naučnim napredcima, naročito u pogledu mehanizama koji kontrolišu imuni odgovor protiv virusa SARS-CoV-2, proliferacija kliničkih ispitivanja nije rezultirala bilo kakvim značajnijim medicinskim otkrićem. Nijedna vakcina iz francuske laboratorije nije izašla na tržište. Francuska zauzima šesnaesto mesto na skali globalnog indeksa inovacija (u domenu medicinskih inovacija), a na osamnaestom je mestu rang liste za inovacije u borbi protiv pandemije kovida-194Vidi „Le financement et l’organisation de la recherche en biologie-santé”, op.cit.. S tim u vezi, možemo samo da žalimo što Programski zakon o istraživanjima, donet 2021. godine, suštinski ne menja situaciju ni u pogledu zakonskog zapošljavanja, ni u pogledu iznosa državnih subvencija namenjenih istraživačkim ustanovama. S druge strane, vlada istrajava u finansiranju skupih mera kao što je poreski kredit za istraživanje, odnosno fiskalni mehanizam za podršku istraživanju i poslovnom razvoju, koji košta 7 milijardi evra godišnje, što je skoro duplo više od budžeta CNRS-a, a čiju efikasnost dovedi u pitanje čak i Revizorski sud5 „Le budget de l’État en 2019. Résultats et gestion”, izveštaj Revizorskog suda, Pariz, april 2020..

Naravno, neko može prigovoriti da se raspodela javnih sredstava i  ulaganje privatnog kapitala ne vode istom logikom, da ovi finansijski resursi ne spadaju u isti red veličina, da se njihova ograničenja u pogledu komercijalizacije i profitabilnosti radikalno razlikuju, te da su nestandardno visoke plate svojstvene isključivo ekstremnoj manjini vrhunskih sportista koji rade na krajnje globalizovanom trižištu. Na to se može dodati da će država dolaskom ovog igrača naplatiti više od 35 miliona evra direktnih i indirektnih poreza godišnje, te da je, sa stanovišta poreskih prihoda, to vrlo unosan posao. Konačno, treba naglasiti da osećaj ogorčenosti dolazi iz etičkog domena, koji nema nikakve veze sa ekonomskom logikom. No, poređenja imaju za cilj da rasvetle stvarnost,  pa makar bila i neprijatna. Iz svega navedenog, može se zaključiti da pozivanje na neopozive zakone tržišta služi da opravda sve, uključujući, ili bolje rečeno, naročito koncentraciju bogatstva. Ova ritualno pozivanje na zakone tržišta ima za cilj da izazove rezignirano prihvatanje inherentno neegalitarnog ekonomskog sistema.

Razlika u novčanim sredstvima nije samo ekonomsko pitanje. Ona odražava i sistem vrednosti  našeg društva. U ovom slučaju, sekundarno mesto je dato znanju, koje, pak, čini naše zajedničko nasleđe i od kojeg zavisi sposobnost suočavanja sa zdravstvenim i ekološkim izazovima. Dakle, šta ćemo sa poukom „bolje vrabac u ruci, nego golub na grani“, kada na grani, zapravo, sede zlatne koke? Da li i dalje treba da budemo zadovoljni onim što imamo?

Izvor: Le Monde diplomatique

Prevela: Tanja Gavrilović

 

MARC BILLAUD

VIŠI ISTRAŽIVAČ NACIONALNOG CENTRA ZA NAUČNA ISTRAŽIVANJA U PARIZU. 

Print Friendly, PDF & Email

Tekstovi koji vam pomažu da bolje razumete sv(ij)et oko sebe.

Dva puta mesečno newsletter izabranih tekstova u vašem inboxu.